Početak priče o kakaovcu

Olmeci

Jedan od prvih mezoameričkih naroda, Olmeci, nastanjivali su teritoriju južno od Verakruza na obali Meksičkog zaliva još pre 3 hiljade godina. Moderni lingvisti su pri dešifrovanju njihovog pisma otkrili da su oni imali reč koja se odnosila na kakaovac. U svojim tekstovima, oni su opisivali uslove potrebne za uzgoj drveta kakaovca. Zahvaljujući ovom otkriću, naučnici su ustanovili da su Olmeci bili ti koji su prvi uzgajali drvo kakaovca, a ne Maje i Azteci kao što se to ranije verovalo.

Maje

Nekoliko vekova nakon pada Olmeka, današnji Meksiko nastanile su Maje. Na toj toploj i vlažnoj teritoriji, u dubokoj senci prašume, oni su već u 4. veku naše ere uveliko uzgajali drvo kakaovca. Maje su ga tada nazivale „cacahuaquchtl.“ Na njihovom jeziku ta reč, koju malo ko danas može da pročita u celosti, značila je jednostavno „drvo.“ Što se tiče Maja, to je bilo jedino drvo vredno imenovanja.

Maje su verovale da je drvo kakaovca pripadalo bogovima i da je njihov plod bio dar ljudima. U zidove svojih veličanstvenih kamenih palata i hramova urezivali su crteže kakaovca. Za Maje, on je bio simbol života i plodnosti. U svim danas sačuvanim majanskim tekstovima, a ima ih ukupno četiri, govori se o raznim religijskim ritualima u kojima je kakaovac imao ulogu. U ovim spisima, Maje su ga nazivale hranom bogova.

Jedan švedski botaničar je mnogo godina kasnije, u 18. veku, izvršio klasifikaciju svih živih vrsta pri čemu je dao i zvaničan naziv drvetu kakaovca. Zahvaljujući načinu na koji su Maje nekada govorile o njenom plodu, biljka je pri klasifikaciji dobila naziv „Theobroma cacao,“ što u bukvalnom prevodu znači piće bogova (od grčkog theos-bog i broma-napitak).

Maje su plod kakaovca koristile kao gorak napitak. Njega su nazivale "xocolatl" što je u prevodu značilo "gorka voda." U čast ovog drevnog majanskog naziva, naša selekcija bombonjera nosi upravo naziv Xocolatl. 

Ovo, tada luksuzno piće, koristili su samo najviši slojevi društva kao i sveštenici pri religijskim ritualima. U njega su dodavali razne začine od kojih im je omiljeni bio čili.

Azteci

Nakon misteriozne propasti Maja, na njihovu teritoriju su se tokom 9. veka naše ere naselili Tolteci i Azteci. Toltečki kralj, ujedno je verovao za sebe da je bog čija je misija da kakaovac prenese iz Edena na Zemlju i da nauči čoveka kako da ga kultiviše. Azteci su verovali za kakaovac da je izvor spiritualne mudrosti i neverovatne energije. Koristio se ujedno kao lek, ali i kao afrodizijak.

Međutim, napitak koji su ovi mezoamerički narodi pripremali imao je veoma malo sličnosti sa onime što danas nazivamo toplom čokoladom. Samo piće bilo je penasto i imalo je mnogo drugačiji ukus i teksturu. Azteci to ne samo da su voleli, već su imali običaj da ga presipaju iz jedne posude u drugu kako bi napravili još više pene. Kada su želeli da napitak dobije gustinu poput kaše, dodavali su mleveni kukuruz koji je upijao masnoću i imao ulogu emulgatora.