08/09/2022
(vreme čitanja: 3 minuta)
Ova pralina jedna je od najpopularnijih na svetu.
Veoma su male šanse da je nikad do sad niste dobili na poklon i probali. Za nju
nas kupci pitaju gotovo svakoga dana. Ipak.. uprkos svemu ovome, mi je nemamo u
ponudi i najverovatnije je nikada nećemo imati. Pa dobro, zašto? Zašto ne bismo
ubacili u ponudu nešto što svi traže? U današnjem tekstu govorimo upravo o ovoj
temi.
Poznata je po više naziva, a onaj koji se najčešće koristi jeste griotte. Možda ste još čuli da ih zovu praline sa pijanim višnjama ili praline sa likerom od višnje. Naziv griotte potiče od vrste tamno crvene morello višnje koja se koristi za njihovu izradu. Ova pralina tipično se pravi od crne čokolade u čijem središtu se nalazi „liker“ od višnje i jedna cela višnja.
Veliki broj ljudi ovu pralinu veoma voli i ne razumeju
zašto tako nešto nemamo u svojoj ponudi. Zapravo, ne samo da u ponudi nemamo
baš ovu pralinu, već nemamo nijednu koja je ispunjena tečnim likerom. Razlog za
to krije se u načinu na koji se ovaj tip dezerta pravi.
Većina ljudi zna kako se praline prave. Dakle, imamo
modlu sa udubljenjima u koja se nalivaistopljena čokolada. Odmah zatim, modla
se okreće kako bi iz nje iscurila sva ta čokolada i ostao samo tanak sloj koji
čini „školjku“ praline. Nakon toga, „školjka“ se puni kremom. Pošto dosta ljudi
zna da za svoje kremove koristimo veoma kvalitetne likere poput Baileys-a i
Grand Marnier-a, sa punim pravom bi pretpostavili da se u slučaju griotta
„školjka“ puni nekim veoma kvalitetnim likerom od višnje. Nažalost, praline sa
tečnim centrom gotovo je nemoguće napraviti na ovaj način. Verovali ili ne, u
ovim pralinama uopšte se ne nalazi liker.
Pa ako se u ovim pralinama ne nalazi liker, šta je onda unutra?
Praline sa tečnim centrom zapravo se izrađuju od
fondana – belog šećera. Fondanu, čija je tekstura inače kao pasta, dodaje se
enzim „invertaza.“ Ovaj enzim prirodno se javlja u kvascu. Kada se doda
saharozi (fondanu), on je razdvaja na dekstrozu i fruktozu. Ovaj enzim naziva
se još i „obrnuti šećerni sirup.“ Školjke napunjenje fondanom, ponovo se naliju
čokoladom kako bi se „zatvorile“ dok je fondan još uvek čvrst. Zahvaljujući
invertazi, on u ovoj pralini tokom vremena postaje sve mekši dok konačno ne
dođe u tečno stanje. Takođe, dolazi do alkoholnog vrenja što ovom punjenju na
kraju daje taj ukus likera. Ovaj proces obično traje negde oko 7 dana.
Dakle, sadržaj pralina sa tečnim centrom zapravo nije onakvog kvaliteta koji mi želimo da ponudimo, već sećer (fondan) sa ukusom koji se tokom 7 dana istopio zahvaljujući dodatom enzimu.
Na ovaj način ne želimo da radimo praline jer njihov
sastav nije kvalitetan. Mogli biste reći „Pa dobro, ali i karamela se radi od
običnog šećera pa ipak imate karamelu u ponudi.“ To jeste istina, ali svi znaju
da se karamela pravi od šećera, dok griotte stvaraju zabunu i većina ljudi nema
pravu informaciju šta zapravo konzumira. Praline sa likerom moguće je uraditi
na mnogo bolji način, tako da je kvalitet sastojaka na najvišem nivou, te se mi
radije odlučujemo za taj način.
Naravno, ukoliko vam se ovakav tip pralina dopada, tu nema ništa loše. Nekada će nam se svideti hrana koja nema najkvalitetniji sastav i to je sasvim u redu. Nema potrebe da je izbegavamo samo zato što sastojci nisu „idealni.“